Hrabrost za novu politiku proširenja EU – i politiku susedstva, Svetlana Stefanović, 30 маја, 2022

Evropa se 24. februara probudila u novoj stvarnosti. Tok rata i propaganda Kremlja pokazuju razmere napada na slobodni svet. Putinova invazija na Ukrajinu je prekretnica za evropsku istoriju. U prvim nedeljama rata Zapad i Evropska unija su se predstavili neočekivano odlučni i ujedinjeni. Međutim, kako nedelje i meseci rata prolaze, zapadno jedinstvo biće sve više na iskušenju. Najnovije debate o zaustavljanju uvoza ruskih energenata i njegovim posledicama su samo početak.

Koliko god se nadamo da će se ljudska stradanja Ukrajinaca što pre okončati, moramo prihvatiti da je proces razgradnje evropskog posleratnog poretka tek počeo. Uticaj rata menja naš kontinent i poziva Evropsku uniju, njene države članice i partnerske zemlje da sagledaju širu sliku, da se brzo prilagode novoj stvarnosti i da se usklade. Jedna tema koja se sada vratila na vrh dnevnog reda EU je proširenje Unije koje je već duže vreme u tehnokratskom, ali i političkom zastoju. Zahtev za članstvo u EU Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije svedoči da geopolitika proširenja dobija na značaju. Ukrajina se zalaže za jasnu evropsku perspektivu s pravom tvrdeći da upravo ona brani evropske vrednosti u svojoj borbi protiv ruske invazije. Države Zapadnog Balkana, koje se već predugo zadržavaju u čekaonici Unije, naravno, takođe su deo ove geopolitičke jednačine. Nedemokratske velike sile poput Kine ili Rusije mešaju se u region i izazivaju EU i Zapad. Srpski moćnik Aleksandar Vučić i dalje manevriše između pritiska Zapada da se pridruži sankcijama Rusiji, navodnih simpatija velikog dela stanovništva prema Putinu i njegovog preferiranja kineskog državnog modela. Igranje vatrom proruskog Milorada Dodika u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini postalo je trajno i ugrožava stabilnost zemlje.

Definitivno nije dobar trenutak za političke mesečare, ali je krajnje vreme da se da prioritet projektu evropskih integracija i radikalno preispita evropska politika susedstva i stagnirajući proces proširenja EU.

Nova politika susedstva i proširenja

Ljudi na Zapadnom Balkanu godinama čekaju napredak u evropskim integracijama, trpeći samoindukovani politički zastoj u mnogim zemljama regiona, što je često rezultiralo u jačanju autoritarnih tendencija. Blokiranje pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom narušilo je poverenje stanovništva u EU. Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da prvi put od početka procesa pristupanja Srbije većina Srba više nije za članstvo u EU. Zastoj na obe strane predstavlja veliki rizik za političku stabilnost. Zbog toga je potrebna kredibilnija perspektiva pristupanja EU da bi se prevazišla mentalna blokada pojedinih pojedinačnih država članica i okončale nacionalističke ucene, poput one od strane Bugarske u slučaju Severne Makedonije. Srpsko prihvatanje ruskih narativa mora se oštro osuditi kao i tekući pokušaji podrivanja teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

EU trenutno uči da koristi svoju značajnu ekonomsku moć i politički, a ove lekcije bi trebalo da se uključe u novi politički stav prema Zapadnom Balkanu, koji je okrenut budućnosti kako bi se izbegao bilo kakav destabilizujući razvoj događaja u regionu. Sledeći samit Zapadnog Balkana bio bi dobra prilika za to. Davno je očekivana šansa da se započnu pregovori o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom i da se ukinu vize za Kosovo.

Pokazati hrabrost

Potreban je jasan signal posvećenosti iz Brisela, poziv za buđenje Unije iz njene tehnokratske rigidnosti koja je u poslednje vreme veoma karakterisala proširenje EU i politiku susedstva. Potrebno je da se EU pruži jasan uvid šta se može postići procesom proširenja. Svako dalje udaljavanje Zapadnog Balkana od Evrope bilo bi kontraproduktivno, pa i dramatično za region i ceo kontinent.

Zajednička geopolitička „evropeizacija“ zemalja Zapadnog Balkana zajedno sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom mora postati pitanje prioriteta EU. Moramo da se oslobodimo odlaganja najvećeg dela političkih nagrada do samog kraja procesa i da omogućimo integraciju korak po korak u politiku EU. Ovo ne znači ukidanje uslovljavanja, već uvođenje većeg broja podsticaja uz povećanje pritiska za reforme. Integracija u EU se ne dešava preko noći i svim državama će biti potrebno dosta vremena dok njihov integracioni put možda ne dostigne konačni cilj – punopravno članstvo u EU. Dok bi članstvo u evropskoj konfederaciji, kako je predložio Emanuel Makron, moglo biti brzo ponuđeno i materijalizovano u dubljoj saradnji sa EU, perspektiva stvarnog članstva u EU na kraju puta bi i dalje trebalo da bude očuvana, ako i kada se zemlje na taj korak odluče i ispune kriterijume. Na ovom putu ka EU neophodni su vidljivi i opipljivi rezultati za poboljšanje života ljudi i promovisanje političke hrabrosti da preduzmu prave korake koji vode ka daljoj integraciji u jedinstveno evropsko tržište i učešću u odabranim programima i strukturnim fondovima EU.

Danas EU ima priliku da ubrzano nauči da bliski trgovinski odnosi ne istisnu automatski neliberalne despote. Ekonomska moć mora postati političko oruđe, a politička vizija zasnovana na vrednostima mora se odlučnije promovisati. Na početku rata u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih ljudi su verovali da je došao „najveći čas Evrope“, ali se to u stvari nikada nije. U svetlu najozbiljnije pretnje miru u Evropi od Drugog svetskog rata sada konačno treba da dođe evropski čas. Trenutno razvijeni momentum za nezavisnu, demokratsku i geopolitičku Uniju, koja svoje susede dočekuje raširenih ruku, ne treba propustiti.

U ime mreže WB2EU koju sufinansira Evropska komisija u okviru svog Erazmus+ Žan Mone programa: www.wb2eu.eu

Vedran Džihić je viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne odnose, kodirektor Centra za napredne studije (Rijeka) i viši predavač na Institutu za političke nauke Univerziteta u Beču.

Pol Šmit je generalni sekretar Austrijskog društva za evropsku politiku od 2009. godine. Prethodno je radio u Austrijskoj nacionalnoj banci (Oesterreichische Nationalbank), kako u Beču, tako i u njihovom predstavništvu u Briselu pri Stalnom predstavništvu Austrije pri Evropskoj uniji. Njegov trenutni rad se uglavnom fokusira na analizu i diskusiju o aktuelnim pitanjima vezanim za evropske integracije.